Тихи понос Планинарског друштва „Раднички“ Београд

Владимир Марковић

Природа је одувек човека својим дражима изазивала и лепотом својом у њему префињена осећања стварала. У давна времена био је ту присутан и страх од огромне снаге коју је природа исказивала према човеку и од тајни које су замагљивале изворе те њене снаге. Али, када је човек у великој мери превазишао тај исконски страх и преточио га у љубав према природи, онда је осетио и велику потребу да се са њом дружи. Да би јој осетио дах, заносне боје и мирисе, шум ветра и таласа, сетне заласке сунца у топлим сумрацима и мраз у бистрим јутрима, био је спреман да јој се потпуно преда, духом и телом. Чак и да жртвује своје тело за ту љубав. Али, осетио је и да то неизмерно задовољство које је настало из дружења са природом мора да подели са својим пријатељима. Тако је нашао себи сродне у тим трептајима. Испреплетала су се осећања према природи, Богу и ближњима. Настала је из тога уметност – реч и музика, слика и облик, али и уметност дружења. У тој врсти уметности Планинарско друштво „Раднички“ Београд, мало и скромно, истрајава пет деценија, увек спремно да у планини природу саслуша када шапуће лахором или грми олујом, а на састанцима подели задовољство са сваким својим чланом и прихвати његово, на посебан начин доживљено, искуство.

Збирка текстова, која следи осим уводног информативног чланка, представља мали избор из богате планинарско-литерарне активности чланова Планинарског друштва „Раднички“ Београд и њен пресек кроз дуги период, још од времена излажења часописа „Кроз планине“, педесетих и шездесетих година двадесетог века, па до данас (крај двадесетог века), при чему се, већим делом, ради о написима који су објављени, истина најчешће само у интерним планинарским публикацијама.

Збирка је својеврсна мала ревија различитих приступа планини и начина њеног доживљавања, као и различитих нарави и темперамената, израза и стилова, планинарских усмерења и предмета интересовања.

У овој збирци свакако није остварена пуна репрезентативност достигнућа чланова „Радничког“ на свим пољима и свим поднебљима у којима су деловали, с обзиром на одређену диспропорцију између таквих резултата и адекватних ауторских текстова. Стога су, изузетно, у два случаја унети текстови који се односе на достигнућа чланова „Радничког“, писани од аутора који нису чланови „Радничког“.