Студенички мотиви

Владимир Марковић

ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ

Мир, широким крилима, кружио је над овим местом, још док не беше дана ни времена.

Један извор – вода у камену кацу урања. Једна река, кроз биће наше што пролази, увек исте речи говори.

Сваке јесени лист опали њеним током у неповрат одлази.

Крст на гори каменој.

Отац Гаврило, сâм, под тим знамењем, многе монашке главе на својим раменима носио. Светог Саву прослављао, своје кораке његовим стопама мерио.

Брашно из околних домова, у црквици, на улаз у испосницу давно слетелу, освећивао, за рођење и здравље деце Богу се обраћао.

Отац Гаврило гроб у камену и сећање за собом оставио.

И стазу која у љубав и мир води.

БОРОВЦИ

Када се са једне од многобројних кривина на путу, који изнад реке води према манастиру Студеници, погледа право увис на десну страну човеку, који први пут туда пролази, укаже се испод саме ивице шуме једна кућа која као да виси у ваздуху. Изгледа чудно – са те кривине не види се никакав пут који иде навише, не види се никаква друга кућа која би правила друштво тој, наизглед, усамљеној кући која је имала храбрости да се успење преко стрмог камењара, да побегне од магле и мразишта поред реке, да се домогне заветрине и да све посматра са висине, да доспе ближе изворима који утоле жеђи, смире душу. Ближе небу, тишини. А поглед са кривине вара. То је кућа Костића, а под њом разливено, сакривено иза великих камених таласа село Боровци, издељено у неколико скупина кућа од Локви до Трсног, између села Камењани и Засад. На великом растојању, у висину и ширину, само четрдесетак домаћинстава. Куће лепе, уредне, чисте. Саздане за достојанствено живљење и дружење. Свака са посебним местом и погледом да не завиде једна другој, да се узајамно посећују и помажу. На растојању таман да се човек одмори, попије нешто, поприча. Зато се некад, само у зимским месецима, то растојање мери сатима. Помоз Бог, домаћине! Добро дошао, изволи! Разговор разгаљује. Чашице за ракију мале, али се стално допуњују. Прича се испреда, надувава. Мало касније, често се не зна где је био почетак. Помињу се углавном надимци, ретко имена. Котроман, Сила, Труман, Џелат. Нормално, нико се не љути. Дођи сутра на преславу, испраћај, годишњицу, обичан разговор, на кафу. За славу носи се прекада доле у цркву, у манастир. Успут, опет се отегне разговор. У манастиру, на путу, испред неке куће. Једном на повратку из цркве оставили прекаде у торби испред кафане Никољаче да попију по чашицу. Прекаде однели пси из суседне куће.

Домаћин онизак, висок, мршав или крупан, али вредан. Књиге не чита, а све зна. Историју не учи, али је чини. Градитељ, школу код предака завршио. Оцену даје комшија. Понос, ненаметљив, и поштење наследио. Заједно са кршем и ветровима. Понеко од старијих, ни кад ватра на огњишту претера, накривљену шајкачу не скида. Иде уз његово лице и шаке.

У току дана, више пута, поглед из Бороваца шета у страну од врхова Жељина и Копаоника, преко дубоких прелаза реке Студенице, до плећатог шумовитог Радочела посутог скупинама кућа које чине села Брезову, Долац, Врх, Годовић. Тек у ведрој ноћи, као дању звезде скривене, појаве се и затрепере сви домови на планини. А звук – само хук невидљиве Студенице, понеки пас из мрака се јави и ветар, ако је решио да крене на пут.

Село разбацано, али људи увек кад затреба један до другог – као у строју. За невољу, за мобу, за радост.

ПОРУКА СУНЦА

Оштра ивица сунчеве сенке спушта се са Радочела преко села Годовић и Врх до дна који означава река Студеница. У једном тренутку укосо пресеца манастир и прави од њега два различита дела – један још осветљен последњим зрацима, а други већ кренуо ка сумраку. Ту као да мало застаје и онда сенка захвата цео манастир и даје знак да је дан заиста на завршетку. Време и природа прате сенку, смирај и у човеку. Збира и оцењује своје кораке од јутра до вечери. Одмара шаке.

Сенка брзо прелази реку и пење се другом страном све до последњих највиших кућа Ђакова, Засада и Бороваца. Одозго шаље румени поздрав и преваљује се преко врхова у шуму која је дочекује са олакшањем и стапа се са њом постепено у тамни непрозирни прекривач.

Ујутру сенка се враћа тим путем, израња из таме.